Šta je hormonska terapija?
Ženski hormoni, posebno estrogen, igraju glavnu ulogu u razvoju raka dojke. Kod raka dojke postoje receptori na površini ćelija tumora za koje se vezuju hormoni. Hormoni koji se vezuju za ove receptore stimulišu rast tumora. Hormonski receptori se rutinski ispituju u uzorku biopsije pacijenata sa rakom dojke, a osetljivost tumora na hormone se navodi u izveštaju. Poznato je da je 70 procenata raka dojke osetljivo na hormone. Lekovi za hormonsku terapiju ili sprečavaju vezivanje hormona za receptore na površini ćelija ili smanjuju proizvodnju hormona u telu. Drugim rečima, ovo je zapravo anti-hormonska terapija.
Kod pacijenata koji imaju menstruaciju, hormonski receptori se inaktiviraju pomoću Tamoksifena, tako da se estrogen ne može vezati, ili se inaktiviraju jajnici, koji su najvažnija tkiva za sintezu estrogena. Jajnici se inaktiviraju putem mesečnih ili tromesečnih injekcija.
Kod žena u postmenopauzi, najvažniji izvor estrogena je nadbubrežna žlezda, jer jajnici više nisu aktivni. Kod ove grupe pacijenata koriste se određeni lekovi, poznati kao inhibitori aromataze, kako bi se sprečila sinteza estrogena u telu. Tamoksifen se takođe može koristiti kod žena u menopauzi.
Hormonski lekovi se koriste za sprečavanje ponovne pojave raka dojke ako je bolest dijagnostikovana u ranoj fazi ili za kontrolu napredovanja metastatske bolesti, posebno kod pacijenata sa metastazama na kostima ili ograničenim metastazama na organima.
Rak prostate je takođe hormonski osetljiv rak. Androgen, muški polni hormon, luči se iz testisa. Kod raka prostate, lučenje androgena iz testisa se zaustavlja injekcijama koje se daju na svaka tri meseca kako bi se sprečio rast raka prostate. Pored toga, postoji još jedna hormonska terapija koja ima za cilj zaustavljanje rasta raka prostate inaktivacijom androgenih hormonskih receptora na ćelijama raka prostate. Danas imamo nove i efikasne lekove koji sprečavaju rast raka prostate tako što blokiraju različite faze sinteze androgena.
Hormonska terapija je superiornija u odnosu na hemoterapiju u pogledu neželjenih efekata i omogućava pacijentima da nastave život bez značajnog narušavanja kvaliteta života.